Iz pandemije korona virusa proizašao je jedan zaključak koji se malo pominje. Iako je on najlogičniji i najznačajni, o njemu se može videti i čuti minimalno. U pitanju je imunitet, kao stub odbrane organizma. Tu je i ishrana, kao osnova imuniteta
Svetski teniser broj 1 Novak Đoković transformisao se iz zabavljača širokih narodnih masa u nekog ko širi holistički pristup životu. Tačnije pokazao je svoje pravo lice. Ta transformacija se desila tokom pandemije, kada je Đoković izjavio da će izbeći da se vakciniše, kao i da se premalo pažnje poklanja značaju imuniteta za prevenciju virusa i ljudsko zdravlje.
Deo stručne javnosti osporio je tenisera, što su preneli svetski i domaći mediji, naročito se osvrćući na njegov stav povodom vakcinacije. Drugi deo nkegovog obraćanja o imunitetu nije bio u fokusu medija.
Takođe se zapostavlja osnovno ljudsko pravo na fizički integritet i izbor time što se insistira na obaveznoj vakcinaciji. To je i suština Novakovog izlaganja, i mog mišljenja, kao nekog ko se bavi sociologijom i politikologijom. Suština je da svako treba da ima pravo na sopstvenu odluku.
Naravno, Novak je samo jedan od popularnih glasova koji su na globalnom nivou govorili o značaju imuniteta i ishrane u kontekstu korona virusa. Novak je nastavio da govori o tome u seriji Instagram lajvova sa teniserima, doktorima i holističkim savetnicima, tako podižući značaj teme zdravijeg življenja.
Sve ono što Novak radi je dobro promišljeno. Njega manje zanimaju reakcije na njegove izjave. Verujem da izraziti nešto ima vrednost za onog ko to čini, jer ga sam taj čin “oslobađa”.
A evo i mog kratkog izveštaja. Tokom korona virusa promenio sam svoj način ishrane. Izbacio sam rafinisane šećere. Prestao sam da jedem torte i slične poslastice, koje su najveća pošast čovekovog zdravlja. Izbegavam termički obrađeno ulje. Takođe belo brašno. Samo integralno dolazi u obzir. Baziram ishranu na povrću, voću i maslinovom ulju. Ponekad može riba, piletina ili ćuretina. Upražnjavam nordijsko hodanje u prirodi, nekoliko puta nedeljno. To je kardio trening. Pre sam samo išao u dugačke šetnje. Pratim tabelu namirnica ishrane po krvnim grupama. Ja sam A krvna grupa. Primenjujem autofagiju, gledanje u sunce i vežbe istezanja (joga).
Posledice ovih promena su sa mog stanovišta blagotvorne. Imam mnogo više energije. Osećam se lagano. Svakome bih preporučio da postepeno menja svoje navike na osnovu sopstvenog osećaja i otkrije šta mu čini dobro.
Tako da su mi policijski čas i karantin tokom pandemije korona virusa doneli dobre stvari. Pretpostavljam da mnogi dele moje iskustvo.
Industrije hrane i lekova u velikoj meri utiču na medije, zakonodavstvo i nauku. Takva moć doprinosi postojanju samo jednog narativa. Njihovog. Onaj ko ospori vakcinaciju dobija etiketu. Diskusiji nema mesta.
Što se tiče nauke daću jedan primer. Idustrija hrane može da utiče na modifikaciju naučnih nalaza tako da odgovaraju određenim grupama proizvoda.
S obzirom da je u interesu što veća konzumacija proizvoda zapostavlja se štetnost rafinisanih šećera, koji se nalaze u njima. Na primer, američkoj naciji se servira priča da su kalorije bitne, a ne odakle one dolaze. Po njima je isto ukoliko pijete gazirano piće ili jedete jabuku. U stvarnosti je razlika ogromna, ne samo u uticaju na kilažu, već i na zdravlje čoveka.
Hronične bolesti u velikoj meri su posledica načina života, sa posebnim akcentom na ishranu. Ukoliko bi veliki deo stanovništva bazirao svoju ishranu na voću i povrću to bi pospešilo opšte zdravlje, dok bi istovremeno smanjilo štetne efekte hroničnih bolesti i virusa.
Na kraju, ovakav pristup životu, koji je svakim danom prisutniji, smanjio bi i radikalno izmenio industrije hrane i lekova, koje često donose štetne proizvode.
Industrija hrane utiče na to da se čovek razboli prekomerenom upotrebom rafinisanih šećera, na primer, dok industrija lekova zamaskira problem, kada je on manji (leči posledicu), a potom, kada je on veći i ubija (na primer hemio terapija). Ovo su globalni efekti industrija hrane i lekova, bez želje da dospem na teren teorija zavere i dobijem etiketu teoretičara zavere.
Zato se zapostavlja prirodni imunitet kao tema.