Ukus

Od rođenja me prati rečenica “o ukusima se ne raspravlja”. Ova tema se tako olako odbacuje. Ipak, mislim da u ukusima leži nešto mnogo dublje.

Sve možemo da vulgarizujemo i prenaglasimo. Svaki osećaj, dodir, miris, ukus, vizuelni doživljaj i osećanje. U tom intenzitetu krije se značaj mere.

Nekada insistiramo na intenzivnim ukusima, jer želimo da udovoljimo sebi. Ukoliko je to stalno stanje, onda sigurno utičemo na svoja osećanja i celokupni duhovni sistem, tako da ga pomeramo od onoga šta mi jesmo. Naravno, isto važi ako biramo manje intenzivne, skoro bezlične ukuse, ali ova prva varijanta je mnogo češća.

Često možemo da čujemo da je biljka ubijena preteranim zalivanjem, kao i da su deca upropašćena time što su mnogo razmažena od strane roditelja. Sličan efekat može da se napravi i sa ukusima, odnosno bilo kojim čulnim podražajima, kako kvantitetom tako i kvalitetom.

Ljudi su navikli da insistiraju na veoma jakim ukusima. Tačnije, navučeni su na to. U tim ukusima nalaze odklon od svog nezadovoljstva i stresa. Na taj način oni beže od njega, ali samo za kratko, jer se to od čega beže vraća veoma brzo. U stvari, oni pokušavaju da smire sebe onim što izaziva stres (intenzivna hrana pospešuje intenzivna osećanja). Umesto toga oni samo menjaju stres sa intenzivnom hranom jer je tako najlakše s obirom da su intenzivne stvari komplementarne i onda ona kriva prikazana na ilustraciji ispod ovog teksta ide naglo gore pa se onda brzo spušta dole, odnosno ostaje se u životnom ritmu uznemirenosti i intenzivnih podražaja.

Psihička praznina takođe stimuliše čoveka da jede hranu intenzivnih ukusa. Takvi ljudi se zadovolje uglavnom brzom hranom, dok je sve “zdravo” za njih neukusno.

Hrana u njenoj suštini nije tu da bismo u njoj uživali, već da bi pomogla našem fizičkom opstanku i prvenstvno mentalnom zdravlju. Jaka hrana utiče da se intenzitet naših osećanja poveća, što bi značilo da stremimo ka nemiru (!) umesto ka miru, koji je dobar za naše celukupno funkcionisanje.

Pandan jakoj intenizvnoj hrani je oralni seks. Njega ne podržavaju religije, jer daje preveliki intenzitet osećaja (stremljenje ka nemiru i grehu) kao i preukusna, začinjena intenzivna hrana.

Naravno, treba uživati i u ukusima, ali mnogo manje nego što to prosečan čovek radi. U nekim životnim situacijama više je nego poželjno biti budan, pripravan i spreman na delovanje. Na primer kada vozimo auto negde, a spava nam se. Tada je preporučljiva šok terapija kafama i možda nečim slatkim, kako bismo ostali budni. Onima koji ne piju kafu redovno potrebna je samo jedna doza, ali generalno ovakvi napitci, kao i cigare, utiču na organizam kao stres, razdražuju ga. To sam video kada sam sa kafom prestao i onda ponovo počeo. Osećao sam se uznemireno od samo jedne šoljice ovog napitka.

Intenzivne ukuse (hranu) poredim sa intenzivnim bojama (šarenilo, jak kontrast na slikama), intenzivnim zvukovima (neka muzika koja razdražuje), intenzivnim mirisima i intenzivnim dodirima (na primer oralni seks). Ovo sve utiče na naše mentalno i duhovno stanje i u prvom redu izazivanje intenzivnih osećanja.

Ukusi u kojima uživamo treba da odslikavaju nas same i naša duhovna stanja. Moderno društvo nalazi utehu u intenzivnom podražavanju čula, jer duhovnost nedostaje. Evo i primera ispod (grafikoni).

Da li želite da se osećate stabilno ili nestabilno? Da li želite da se osećate čas srećno a čas nesrećno? Da li želite mirniji život sa manje uspona i padova u osećanjima ili život u kome podražujete sebe, tako da osećate nemir i stalne emotivne prmene? Bitno je da način života i ono šta mi jesmo odslikava nas same, našu ličnost, senzibilitet i temperament, ali generalno 99 posto ljudi su u nesaglasju sa sobom tj. previše podražavaju čula intezivnim ukusima, dodirima, doživljajima, mirisima i to im se odražava na osećanja i samim tim na kvalitet života (subjektivni osećaj, koji je veoma bitan) ali i na dugoročno zdravlje. Prvi grafikon ispod prikazuje česte promene, što je posledica intenzivnih pidražaja, dok drugi grafikon opisuje manje skokove i padove, i generalno ravniju krivu stabilnosti u osećanjima kao posledica slabijih podražaja.

Ovo možemo nazvati i frekvencijom na kojoj osoba funkcioniše. Što je bliže sebi, svojoj originalnoj frekvenciji ili izvornom intenzitetu osećanja to se više oseća u skladu sa sobom i okruženjem, prirodnije i srećnije, što je i cilj kada svako od nas želi da se našteluje na svoju frekvenciju postojanja (tune in to your frequency).

Onda dolazi energija glatko, sva vrata se otvaraju, misli su usklađene sa delima i sve deluje kao magija kreativnosti i materijalizacije – život u energetskom fluksu u kome se stvari spontano odvijaju i ostvaruju. Zato je bitno šta biramo da unosimo u sebe na svim nivoima, od misli do čulnih podražaja.

Leave a comment

Your email address will not be published.