Poznajem ljude koji su sebi izgradili kaveze satkane od strahova i predrasuda. U njima se divno osećaju. Oni su izgovor da izbegnu životne promene. Kada se vidim sa njima pokušavaju da mi pomognu da napravim kavez sličan njihovom. Čudno im je da neko ima pozitivan pogled na život.
To je sasvim nerealna i krajnje opasna pozicija u kojoj neko može da se nađe. Žele da i ja imam svoj kavez, i da se onda naši kavezi prepliću i grade sigurnost jedni drugima.
Za njih je fantastično da šire ideologiju kaveza. Ona propagira da je sve loše, da su šanse male, da postoji neka velika strašna ruka koja sprečava svakom pojedincu da napreduje. Žele da vibriramo na isti način.
U životu treba svi da radimo isto, uvereni su ljudi iz kaveza. Završimo neke škole, nađemo siguran posao ili nekoga prevarimo pa budemo uspešni, bez ikakve mogućnosti da postignemo nešto zahvaljujući svojoj kreativnosti i znanju. Onda treba da se oženimo ili udamo, napravimo decu, obezbedimo ih stambeno, postaramo se da dobiju posao (naslede radno mesto ili nešto preko veze, jer je samo tako moguće) usput ih napravimo debilima i onda gledamo rijaliti šou programe i čekamo da umremo. Divan život.
U stvari najvažnija osobina ljudi u kavezima jeste da su oni uvek i sigurno protiv nečega ili nekoga. Ovi što su za vlast protiv su onih koji su za opoziciju i obrnuto. Svi oni nalaze neke ljude u okolini u odnosu na koje su takođe protiv. Lepo se osećaju u zajedništvu sa svojim istomišljenicima koji su sa njima protiv tih nekih drugih. Ljudi u kavezima reaguju na događaje koje im život donese. Ali i mediji. To je takođe presudna osobina koja diktira udobnost života u kavezu. Iako tek treba da se izmeri mislim da je takvih ljudi mnogo, možda čak 99,99 posto, svuda oko nas 🙂
Za njih je divno živeti u sigurnosti sopstvenog kaveza i ponekad ga malo otvoriti da uđe vazduh, iz drugog kaveza. Samo onaj koji potvrđuje njihovu sliku sveta. Oni to zovu komunikacija, druženje i prijateljstvo čime sebi daju sigurnost da je sve u nečijim rukama, i da oni rade najbolje što mogu da se snađu u ovom svetu.
Neki od njih gledaju Jutjub intervjue u kojima se objašnjavaju teorije zavere. Deo tih ljudi učestvuje u čejmber boksu (chamber box) na tviteru, gde su u konstantnoj borbi protiv nečega, umesto da se zalažu za poboljšanje nečega, za promene na bolje. Treća grupa, ulgavnom penzionera našla je svoju utehu u društvu likova iz rijaliti šou programa. Oni žive u prošlosti iako se svet mnogo promenio. Neki od njih su razmazili svoju decu, utkali im grčeve i strahove i sad pričaju kako su im svi drugi krivi jer su njihova deca loša ili su se loše snašla.
Godinama sam pokušavao sa izbegnem iskušenje da se družim sa ljudima u kavezima. Prosto njih je mnogo i teško je to postići. Oni su svuda oko nas. Ipak, uvek sam znao cilj. Takvi ljudi treba da budu daleko od mene, kako bih postigao svoju autentičnu frekvenciju življenja. Onu veoma različitu od njihove. Onu u kojoj je sve moguće i u kojoj smo svi stvaraoci sveta oko nas. Znam da je lakše živeti sa mračnim silama iz kaveza, ali to teško možemo nazvati životom.
Kada se ukrste macevi strahova iz kaveza i strahova koji lebde , strada samo sloboda. A na slobodi ostaju pakost, zavist, ljubomora, i to samo zbog nedostatka sirine.