Svaki dan sam odlazio na mesto gde sam čekao sebe, kaže Draško Sikimić u emisiji Nivo 23 Velje Pavlovića predstavljajući knjigu “Čvor na omči”. Moram da je kupim, pomislio sam. Trebalo mi je mnogo godina da svatim koliko je strpljenje značajno. Pričali su mi o tajmingu, a ja sam mislio da je jedino presudno slediti unutrašnji impuls.
Posle sam shvatio da treba raditi na sebi, kako bi najkvalitetnije izašlo. Onda, da postoji duh vremena i neka vrsta Toka (Flow), i da u skladu sa njim ipak treba birati pravi trenutak da nešto ispoljimo.
Draško to zove čekanje sebe. Genijalno. Međutim, on je rekao više stvari koje su me zadivile . I zato sam odlučio da kupim njegovu knjigu “Čvor na omči” i posle mnogo vremena “jedem nešto kuvano” tj. da čitam roman, u kome ću stvarno da uživam. Meni je Prokleta avlija bila relaksirajuće štivo. Tako će i ova knjiga biti, bez obzira na njenu mračnu temu. U ovom autoru ima nešto vedro. Probudio je u meni i želju da pišem blog, što sam do danas smatrao nezamislivim. Pored navedenog, Draško je rekao još mnogo toga što je svrsishodno. To zapisujem u nekoliko narednih objava.