Prije tri godine, stajao sam naslonjen na zid te pekare i čekao sam sebe, da mi misli nadođu, da bih pokrenuo dan.
Čvor na omči, Dragiša Sikimić
Mi jesmo ono šta izražavamo. Stvaranje je prozor kroz koji Bog govori. Ili, ukoliko verujete u nešto drugo, to je ono što govori kroz vas.
Kreativnošću se izražavamo i tu Božiju energiju donosimo u ovaj svet. Duboko verujem da je to naša svrha i da sreća i ispunjenost zavise od toga da li smo prepoznali svoju autentičnost i da li radimo na njoj, kako bismo je materijalizovali.
I potomstvo i umetničko delo mogu da budu načini da se izrazimo. Samo je bitno ko smo mi. Ta naša frekvencija delovanja jeste ono na šta treba da se uključimo kako bismo izvukli najbolje u iz sebe. Dugo sam pokušavao da nađem svoju autentičnu frekvenciju i shvatio sam da je ona zasnovana na miru i radosti. To je ono šta mi je potrebno za ispunjen život. Mnogima smirenost nedostaje. To je sveti gral za koji malo ljudi zna. On obezbeđuje mogućnosti da najbolje delujemo, jer se iz mira i opuštenosti kvalitetno stvara.
Uveren sam u to da je najvažnija sposobnost čoveka u 21. veku veština opuštanja koju ja zovem tihovanje, što je u skladu sa našim pravoslavnim običajima, ali slobodno i istovremeno ovu aktivnost možete nazvati meditacijom.
Peđa Ristić, graditelj mnogih hramova i mesta za molitvu izjavio je u emisiji Duhovnici Velje Pavlovića da je molitva ono šta radimo, a u skladu sa nama samima, odnosno sa Božijim u nama.
Da bismo pronašli sebe potrebno je da radimo na svom unutrašnjem biću i da odlučimo čemu ćemo biti izloženi, koje knjige ćemo pročitati, u šta ćemo gledati, šta mirisati i dodirivati, jer upravo to može da pokrene ili zaustavi točak stvaralaštva, sreće i ispunjenosti. Primer za to navodi Dragiša Sikimić u svojoj knjizi:
Hljeb volio nisam, jeo ga nisam takođe, ali volio sam da udišem njegov miris, svjež, neposredno izašao iz peći, jer ispostavilo se da mi on veoma pomaže pri pokretanju točka u glavi.
Čvor na omči, Dragiša Sikimić