Prihvatanje je najviši nivo duhovnosti. Zasigurno je to jedna od najvažnijih životnih lekcija. Kada vidim koliko je predaja toku duha vremena lepa i koliko je svet lep sa svim svojim ružnim stvarima mislim da sam na dobrom putu da uspem. Da, svet je pun prelepih konstruktivnih energija ali i onih sa manjkom konstruktivnosti.
Recimo da su i one nečemu namenjene. Prepreke koje nam postavljaju manje konstruktivni ljudi služe da uspemo u pronalaženju svoje autentičnosti tako da i njih treba da volimo. Sve dobre i loše stvari su put ka našoj celosti, ka punom krugu i ispunjenju naše individualne misije na ovom svetu.
Ove misli deluju budistički. Ipak, i religija mog izbora, Pravoslavlje, kao i mnoge druge uče nas prihvatanju i predaji toku stvari i uslovima sa kojima se susrećemo. Molimo se za svoje bližnje čak i za one koji su manje konstuktivni. To je poenta. Treba da volimo i njih. Samo na taj način uspećemo da modernu civilizaciju harmonizujemo. Ovo je slika u trenutnu kada sam u šetnji pomislio koliko je bitno prihvatanje i ljubav prema svemu što nas okružuje.
