Čovek bira prijatelje. Verovatno se čude zbog čega sam izabrao njih. Izgleda da su i oni mene izabrali za prijatelja. Čudim se i ja.
Dolazim pored jezera Gruža, na imanje mog prijatelja Peke. Jelka je iskopana sa korenom. Položena je na travnjak. Oko nje rastu četri drveta. Previše je zbijeno. Treba joj prostora da diše. Preneće je na drugu lokaciju.
Sledi nadrealna scena. Pekino imanje napuštaju gosti iz Požege. Bili su tu već neko vreme. Oni su bodrili Peka, Čuturu i Plafonka. Usput su spremili kiseo kupus u loncu. Iskopavanje jelke je trajalo više sati. Sada je već kasno. Idu kući, a mi se spremamo da prenesemo jelku. Destinacija je udaljena 5 kilometara od mesta gde se nalazimo.
Jedan od prisutnih je Plafonko. Da, dobro ste čuli. Zovu ga tako jer je visok. Baš dobar nadimak. Plafonko voli Rusiju. Ima neke neraskidive veze sa njom. Ipak, najviše voli kućni prag i kaže da je spreman da ga brani. Uči decu da igraju košarku. Time se bavi, ali dosadilo mu je. Završio je Fakultet bezbednosti. Gaji strast prema streljaštvu. Zato ima luk i vazdušnu pušku. Često rekvizite za svoj hobi nosi sa sobom na jezero. Uživa u tome.
Plafonku pada na pamet da jelku spakujemo u njegov auto. On je Pekin čovek za specijalne operacije. Svi ga zovu treba nešto teško i neobično da se radi. Ovog puta premešta svoj opel karavan do same jelke, tako da možemo lakše da je unesemo. Peka i Plafonko podnose najveći teret. Oni nose koren, dok Čutura i ja balansiramo ispred njih, pomoću nekog kanapa. Uspevamo da unesemo jelku u auto. Naravno, gepek je otvoren. Međutim, opel sada treba da krene. Ali nešto neće. Pominju neke grejače. Meni su to španska sela. Ipak, Plafonko uspeva da pokrene opela i mi se sada nalazimo u koloni ka destinaciji na kojoj će biljka biti presađena. Auto ispred vozi Juca. Ona treba da javi ako vidi policiju. Iza smo Čutura i ja, u mom autu. Uvek se zadesi da ga vozim kada malo više popije. Iza nas su još dva vozila. Ubrzo smo se obreli kod kafane Pekovog brata Dragana.
Situacija postaje još nadrealnija. Nalazimo se u carstvu gusaka i roda, jer ih ovde zaista ima, kod Draganove krčme Ko to tamo peva. Iznad nas motor, prevozno sredstvo, okačen na visokom drvetu. Nekako su uspeli da ga popnu, uz pomoć kanapa, a iz marketinških razloga. Njegova uloga je da privlači putnike namernike da svrate.
Ipak, u ovako nesvakidašnjem ambijentu dominira autobus iz vremena snimanja kultnog filma Ko to tamo peva, po kome je Krčma i nazvana. Liči na onaj pravi. Tu je i nekoliko brvnarica. Jedna od njih je i sama Krčma. Svuda okolo je mnogo detalja iz živopisnog sveta mašte Dragana Petkovića. Upečatljivost daje autentična spiralna bodljikava žica i siluete likova iz filma Ko to tamo peva, pored autobusa iz koga svićka svetlo. Ukratko, sve podseća na sablasnu scenu iz horor filma i Draganov mali raj i svet mašte u isto vreme.
O Draganu su mnogo mediji pravili reportaže. On u tome uživa. Voli pažnju. Ako ljude možemo porediti sa životinjama Dragan mi liči na neku moćnu rodu :). Jednu je spasio sa dalekovoda. Bila mu je kućni ljubimac neko vreme, a kada se oporavila otisnula se u nebeske visine, da ponovo živi život koji dolikuje jednoj rodi.
Da se vratim na jelku. Nju prenosimo na mesto između dve brvnare, koje je Dragan odredio. Sada će Dragan imati pravu jelku u dvorištu. Namerava da je kiti za novu godinu. U pripremljenu rupu stavljamo jelku. Nekako je pridržavamo dok prazan prostor pored njenog korena popunjavamo zemljom. Istovremeno, Plafonko zaliva jelku, koja je našla svoj novi dom. Misija je uspela. Nadamo se da će se primiti.
Pre nekog vremena Peko je Olju i mene podstakao da posadimo našu prvu jabuku, na njegovom imanju pored jezera Gruža. Rekao je da sada imamo još jedan razlog da dolazimo kod njega. To je da zalivamo jabuku. I zaista, svaki put kada dolazimo Peko je pominje kako naša jabuka dobro napreduje. Preživala je oluje, požar i još mnogo toga. Peko ima dosta biljaka, oko njegove kućice, na tom prelepom imanju. Predano se stara o njima i redovno ih poliva. Motiviše i nas da to radimo. Takva ljubav prema biljkama me je ganula. Tu vidim plemenitost, dubine ljudskosti i odnos prema prirodi, koji je divan i koji treba da naučim.
Vrhunski izraz duhovnosti je ljubav prema biljkama i odnos sa njima. Komunikacija sa biljkama je prelepa i čini da budemo blizu Boga. Baštovanstvo je stoga plemenit hobi, jer rad na našem živom okruženju čini da sijamo, zračimo ka Kosmosu i Večnosti, da vibriramo skladom i božanskom energijom.
U potpunosti se slažem. Poslednjim pasusom si rekao suštinu. Kroz odnos sa biljkama i prirodom najlakše i najlepše se vidi Kreiranje i beskrajna Inteligencija. Što se čovek više duhovno razvija potreba za Suncem, biljkama i životinjama mu je veća. Pozdrav!